Trnjina, crni trn ili divlja šljiva (lat. Prunus spinosa) uglavnom je poznata kao lekovita biljka za koju malo ljudi zna da je i još jedna vrsta divljeg jestivog i lekovitog voća…
Reč je o razgranatom grmu iz roda šljiva (Prunus), porodice ruža (Rosaceae). Kao žbun raste u visinu 1-3 metra, kao drvo može da naraste do 5 metara, retko više. Cveta sitnim cvetovima u martu, aprilu i maju, pre listanja. Plod je koštunica tamnoplave boje, prečnika 10-12 mm.
Dozreva od avgusta do oktobra, ali tada je izrazito oporog ukusa. Trnjina je u prirodi rasprostranjena u skoro celoj Evropi i delu severne Afrike. Smatra se pretkom današnjih kultivisanih vrsta šljiva. Iako je njena prehrambena upotreba ograničena, u mnogim evropskim kuhinjama još se upotrebljava, a kod nas je neopravdano pala u zaborav.
Trnjina u kulinarstvu
Konzumacija trnjine ima dugu tradiciju – postoje dokazi daje korišćena još u mlađem kamenom dobu, a kao voće su je poznavali i u starom Rimu. Činjenica je da njen opori ukus u svežem stanju nije za svačije nepce, ali posle nekoliko mrazeva postaje prihvatljiviji, a i brojne su mogućnosti prerade ovog zdravog voća.
Za konzumaciju u svežem stanju pogodne su u novembru i decembru. Od prezrelih plodova, posle mraza, mogu se praviti sirupi, džemovi, mešane marmelade ili voćne pite.
Dodaje se u kompote od šljiva, jabuka i krušaka, poboljšava im ukus i dodaje lekovitu komponentu. Iako je plod najbolje brati u novembru i decembru, sličan efekat može se postići ako se ranije ubrani plodovi ostave nekoliko nedelja u zamrzivaču.
Dodaje se kao začin u jela od divljači, posebno u gulaše, kojima naglašava ukus i daje tamnu boju. Ukiseljene trnjine su posebno cenjen delikates u Francuskoj, gde se često serviraju kao zamena za masline.
Od sušenih bobica pravi se ukusan i lekovit čaj. Upotrebljava se i kao sirovina za proizvodnju alkoholnih pića – u Velikoj Britaniji od nje se pravi jedna vrsta džina, a u Italiji, Francuskoj i Spaniji biljni likeri. U Rusiji se od trnjina proizvodi delikatesna rakija “ternovka”. Od fermentisanih plodova proizvodi se i vino.
Lekovitost trnjine
Narodna medicina odavno poznaje lekovitost trnjine, iako je u današnje vreme njena upotreba zapostavljena. U lekovite svrhe prvenstveno se koristi plod, ali i cvet, list, kora i koren.
Od plodova se prave pekmez i sok lekovitog dejstva. Pekmez se najčešće koristi kao sredstvo za podsticanje varenja kod osoba s neurednom stolicom, dok se sok koristi za ublažavanje problema izazvanih bolestima u usnoj duplji i grlu upale sluzokože usne duplje i desni, upaljeno ždrelo).
Čaj od cvetova podstiče izlučivanje mokraće, smanjuje intenzitet grčeva organa za varenje i upotrebljava se za jačanje gastrointestinalnog trakta uopšte.
Čajem se takođe ispiraju kožni osipi. Preparati od korena (najčešće čaj) nekada su se upotrebljavali za lečenje groznice.
DESERT OD TRNJINE
SASTOJCI:
450-500 g trnjine (posle mraza)
120 g pekmeza od šipaka
med po želji
400 ml vode
400 ml mleka
125 g griza
6 kašika šećera
1 kašika vanilin šećera
2 šolje šlaga + za ukras
PRIPREMA: Prodinstajte trnjinu s malo vode i zatim propasirajte. Dodajte i vodu (sirup) koji ste iscedili i malo meda po želji. Skuvaje mleko sa vodom, dodajte griz i šećer, pa skuvajte. Neka se ohladi.
Pomešajte s pireom od trnjine dok ne dobijete glatku smesu. Ostavite malo šlaga za ukras, pa ostatak dodajte u smesu dok malo ne otvrdne. Sipajte u posudice i ukrasite šlagom i pekmezom od šipaka. Stavite u frižider.