Nakon ozbiljne povrede mozga koja je uticala na apsolutno svaki aspekt njenog života, Ejmi Kadi (Amy Cuddy) se nakon godina rada i truda našla u odličnoj poziciji da se pozabavi upravo ovom temom.
Svoja iskustva je podelila na TED TALKS, gde je njen govor videlo nekoliko miliona ljudi, a nakon toga je nastala i knjiga „Prisutnost, kako da u najvećim iskušenjima pronađete najhrabriji deo sebe”.
Nakon izlaganja koleginice o istraživanju koje se ticalo procenta uspešnosti ljudi koji su kod poslodavaca aplicirali za određeni projekat zainteresovala se za psihologiju prisutnosti.
Primećeno je da nisu prolazili projekti ljudi koji su upravljali svojim govorom tela ili koji su predstavili najbolji biznis plan, već ljudi koji su pokazali najveći nivo umerenog samopouzdanja i entuzijazma.
Obe ove stvari su proizilazile upravo od tog trenutka prisutnosti u sadašnjem trenutku i u spostvenoj autentičnosti. Sama auotorka u knjizi kaže:
„Prepoznamo je (prisutnost) kada je vidimo, ali prisutnost je teško definisati. S druge strane, većina nas prilično dobro ume da opiše njen nedostatak.”Zamislite samo sledeću situaciju: na sastanku ste i predstavljate neku ideju, ili ste na razgovoru za posao i jedino o čemu razmišljate jeste šta sve treba da kažete, koliko vremena to traje, kako reaguju ljudi koji vas slušaju.
Pokušavate da protumačite sve signale koje dobijate u prostoriji i prilagodite svoje ponašanje tome i, naravno, počinjete da grešite, mucate, saplićete se. Jednostavno, niste prisutni i to baš onda kada je najviše potrebno da budete i da se povežete sa sobom i ljudima oko sebe.
Dragocene trenutke ne treba da provodite tako što ćete brinuti o tome kako vam ide i šta drugi misle o vama. Za razliku od potpunog razvijanja svesnosti u istočnim tradicijama, gde težimo da takvo stanje bude trajno, prisutnost koju proučava psihologija dolazi i odlazi, to jest, javlja se iz trenutka u trenutak.
Lična moć – Pitanje osećanja lične moći je važno kada se govori o prisutnosti. Ako je shvatimo kao fenomenalno stanje svesti kada osećamo slobodu da pokažemo svoju autentičnost, to se uglavnom događa upravo onda kada se osećamo moćno. Naravno, treba napraviti razliku između moći DA i moći NAD.
Kada osećamo ličnu moć, to nam omogućava da naš govor tela, izrazi lica, držanje i pokreti budu usklađeni, usaglašeni i fokusirani. Prestaje naša unutrašnja borba i stvara se iskrena veza sa sobom.Kako objašnjava Ejmi Kadi:
„Prisutnost je nešto svakodnevno. Usuđujem se čak da kažem i obično. Svi to možemo; većina nas samo još uvek ne zna kako da prikupi tu prisutnost kada nam na trenutak izmakne u najkritičnijim trenucima života.” Ovo stanje može se postići i kroz samopodsticanje, kao što su male izmene u govoru tela i načinu razmišljanja.
Tu na scenu stupa ona snažna veza između uma i tela koja se prečesto zanemaruje, jer malim štelovanjima tela puštamo ga da pošalje dobre informacije našem umu i tako ga osnažuje. Socijalni psiholog Dekor Keltner i njegov tim tvrde da moć aktivira psihološki i bihevioralni sistem približavanja cilju: „Kada se osećamo moćno, osećamo se slobodno – smireno, neugroženo i bezbedno.”
Ovo stanje nam omogućava da se više fokusiramo na mogućnosti nego da obraćamo pažnju na pretnje. Moć nam omogućava da nesputano stupamo u društvene interakcije i stvaramo nova iskustva, dok nas nemoć tera da se povlačimo.Važno je istaći da samo lična moć omogućava stanje prisutnosti.
Društvena moć nema veze sa tim. Po rečima Džoa Megija, profesora na Njujorškom univerzitetu: „Lična moć je u tome da imate smelost da postupate u skladu sa svojim uverenjima, stavovima i vrednostima, i da shvatite da će vaši postupci imati efekta.”
Telo šapuće umu-Značajnu ulogu u osvajanju sopstvene prisutnosti svakako ima i držanje tela, jer ono oblikuje šta osećamo, ali i šta mislimo o sebi. Predstave o sebi, opet, imaju moć da podstaknu ili sputaju našu sposobnost da se povežemo sa drugima i da budemo prisutni.
Istraživanja su pokazala da privremeno zauzimanje nemoćne poze umnožava negativne misli, što potiskuje želju da se suočimo sa izazovima i guši kreativnost. Kada se nasuprot toga osećamo moćno, lakše nam je da asptraktno razmišljamo, da izvučemo poruku, integrišemo informacije i uočimo obrasce i veze među idejama. Kako navodi Ejmi Kadi, prisutnost upravo započinje fizičkim aspektom – pojavljivanjem i ostajanjem:
„Naše neverbalne poze pripremaju telo da bude prisutno. Hormoni čine mehanizam putem kojeg se to odvija. Čak i sama promena načina na koji dišete, može značajno promeniti ono što radi vaš nervni sistem. Ublažiće ’bori se ili beži’ reakciju, navodeći vas da se osećate jače.”
Širenje tela nam doslovce dozvoljava da budemo prisutni i stvara nam prostor da budemo stabilni, otvoreni i angažovani. Međutim, zanimljivo je i važno napomenuti da bilo kakva vrsta fizičkog ograničenja, u smislu invaliditeta ili bolesti, ne mora da bude prepreka za telo, jer dovoljno je čak i zamišljati moćne poze i položaje tela, pa da um prihvati poruku. Ejmi Kadi ističe da naše telo neprestano šalje poruke mozgu, čiji sadržaj mi kontrolišemo.
Telo oblikuje naš um, a ovaj pak oblikuje naše ponašanje. Ukoliko dozvolimo telu da nam kaže da smo moćni i dostojni, onda smo na dobrom putu da postanemo prisutniji i autentično svoji. Autorka daje i nekoliko saveta koji vam mogu pomoći kako biste se u izazovnim situacijama osećali bolje: sedite ili stojte ispravno; ispravite ramena i isturite grudi.
Dišite polako i duboko; neka vam brada bude podignuta i ravna (ne podižite je previše kako ljude ne biste gledali sa visine); kada stojite, držite stopala na zemlji – nemojte prekrštati noge u gležnjevima…
Takođe, obratite pažnju na svoje telo tokom celog dana, jer često nesvesno zauzmemo nemoćne poze. Razmislite u kojim situacijama vaše telo počinje da se skuplja i smanjuje. Kombinujte moćne poze sa svakodnevnim aktivnostima, na primer, sa jednom rukom na boku perite zube. Iskoristite svaku priliku da se istegnete.
(sensa.mondo.rs/Foto:SHUTTERSTOCK)
