Nina je žena koja se bavi ne tako popularnim zanimanjem – ona je zavarivačica, a svoj posao, pored toga što je često opasan, istinski voli. Upravo zbog te ljubavi, ona je krajem novembra prošle godine otišla u Njemačku, jer je smatrala da će tamo njeno umijeće biti cijenjeno, ali i dobro plaćeno. Do sada se zbog svoje odluke nije pokajala, piše Nova.rs.
Nina u Njemačkoj svoj posao, kako kaže, obavlja bez stresa, a mjere sigurnosti su na maksimumu. “Sve je tu, pa čak i usisivač za izduvne plinove. Tako da, što se zdravlja tiče, čuvaju nas”, kaže Nina. Dodaje da je jako bitna stvar to što tokom rada, u Njemačkoj ne postoji pritisak. “Radi se cijeli dan, kao i kod nas. Svi rade, ali nema onog ‘za koliko će, kada će biti urađeno, koliko je urađeno’. Jednostavno, posao ide svojim tokom.
Čak je nedavno bio i jedan sastanak na kojem su nam bukvalno rekli da nije bitno koliko uradimo, već da uradimo sigurno. Znači, mnogo polažu na sigurnost i mnogo znači ljudima to što su opušteni na radnom mjestu. Nema potrebe za stresom, dođete i radite svoj posao najnormalnije”, objašnjava Nina.
Ipak, nju je začudila vijest o tome da zavarivači u Srbiji imaju plaću od nekoliko hiljada eura, budući da, kako kaže, ne poznaje nikoga s tolikom plaćom u našoj zemlji. “Ja znam mnogo zavarivača, i to kvalitetnih, koji su obišli cijeli svijet – od Afrike, Južne Amerike, preko Evrope. Evo i ja sam u Njemačkoj i znam veliki broj ljudi. I ne znam nijednog zavarivača koji u Srbiji ima plaću od nekoliko hiljada eura.
Ali dobro, ja sam jedna, možda samo nisam imala sreće da upoznam takvog kolegu”, kaže Nina. Ističe da su u Njemačkoj ljudi mnogo ljubazni, “kao da su ih vaspitale naše bake”. “Čak su me dva puta pustili u prodavnici preko reda, bila je subota, a vjerovatno su to uradili jer sam bila u radnom odijelu”, navodi.
Sa Ninom smo pričali i o tome koliko zapravo košta život u Nemačkoj i da li njena plata može da „pokrije“ sve mesečne troškove.
„Meni stan u Nemačkoj plaća firma u kojoj radim. Podrazumeva se da firma pokriva i troškove struje i ostalih računa. Inače, što se mog stana tiče, mesečni zakup je 600 evra“, započinje Nina za portal Nova.rs. Sagovornica kaže da je primetila da se Srbi koji odu da žive i rade u Nemačku najčešće žale upravo na visoke troškove rente, koja za određene stanove može da bude i po 1.000 evra.
„Primetila sam da se na visoke stanarine žale ljudi koji odjednom žele da imaju sav komfor, pa biraju skupe stanove. Iskreno, nije mi jasno zašto ne žele cimera ili cimerku, bar za ‘prvo’ vreme. Mislim da je pomalo nezrelo očekivati potpuni komfor u to prvo vreme, ako ste već došli da se ‘snađete’ u drugoj državi“, kaže Nina. S obzirom na to koliki je tamo minimalac, naša sagovornica smatra da ipak može pristojno da se živi.
Inače, minimalna satnica u Nemačkoj trenutno iznosi 12 evra, ali ovdašnji mediji prenose da će Komisija za minimalnu zaradu do kraja juna izneti predlog o povećanju ovog iznosa. „Kirije umeju da budu skupe, ali su cene hrane slične kao kod nas. Inače, ostale stvari su baš jeftine – možete da kupite, na primer, majicu za dva evra ili, od kućnih potrepština, makaze za jedan evro“, kaže Nina.
Kako je za naš portal rekla još na početku rada u Nemačkoj, kada je u pitanju hrana, ispela je da pronađe proizvode koji su znatno jeftiniji tamo nego u Srbiji. Ona je tada napomenula da uspe da nakupuje sve što joj je potebno, a potroši tri puta manje novca nego kod nas.
Naša sagovornica napominje da se u javnosti uvek govori o tome da li u Nemačkoj može da se živi od minimalca, ali smatra da je potrebno vrlo malo truda da bi se stiglo do veće plate. „Znate, treba malo truda, malo hrabrosti i nađe se bolje radno mesto I bolja plata. Nadam se da će jednog dana biti bolje i kod kuće“, kaže Nina.
(Blic.rs)
