Maslina (lat. Olea europaea, engl. i nem. Olive) je zimzeleno drvo koje pripada porodici Oleaceae. Drugi nazivi za maslinu su: maslinka, maslica, uljica, uljika, ugljenika, oliva, itd. Poreklom je iz istočnog Mediterana. Najveći proizvođači maslina su Španija, Italija i Grčka.
Biljka raste kao žbun ili stablo koje je razgranato, nepravilno i sa ispucalom korom. Ono može da živi i do 3.000 godina, a njegova visina dostiže i 15 m. Listovi masline su duguljasti, lice im je tamnozeleno, a naličje svetlosivo. Ima bele cvetove. Plod je koštunica koja se koristi u ljudskoj ishrani, a njena boja varira od tamnoplave do crne.
Maslina raste na krševitom tlu, a najviše joj odgovara klima bez velikih temperaturnih oscilacija. Dobro podnosi sušu, ali ne i niske temperature.
Biljka cveta u aprilu i maju. Plodove je najbolje brati u jesen, a listove u proleće dok su mladi. Suše se na vazduhu i čuvaju u dobro zatvorenoj posudi koja nije izložena sunčevoj svetlosti i jakim mirisima.
Najpoznatiji proizvod koji se dobija od maslina je ulje koje se najviše upotrebljava u mediteranskom načinu ishrane. Osim toga, sastojak je mnogih kozmetičkih preparata koji se koriste za negu kože. Od drveta masline se izrađuje kvalitetan i skup nameštaj.
List masline je bogat flavonoidima, saponinima, taninima, smolom, šećerom, itd. U njemu se nalaze aleuropein i oleuropezid koji ga čine lekovitim.
Lekovite sastojke sadrži i list od kog se pravi čaj koji pomaže u lečenju mnogih tegoba. On ima veoma prijatan ukus i miris. Ljudi nisu upoznati sa njegovima blagodetima pa je i dalje nepravedno zapostavljen. Neka istraživanja su pokazala da je zdraviji i od zelenog čaja. Listovi se takođe koriste za izradu lekova za smanjenje krvnog pritiska i lakše mokrenje. Oni važe za najjači prirodni antibiotik.
Maslina se često pominje u Bibliji gde se naziva „drvo života“ i simbolizuje Božju brigu za ljude. Smatra se svetim drvetom i sinonim je za snagu, vernost, mir i mudrost. Homer je maslinovo ulje zvao tekuće zlato, a njime su nagrađivani pobednici Olimpijskih igara. Stari Egipćani su listove koristili za mumificiranje faraona, a Stari Grci za lečenje groznice.
Lekovitost i zdravlje
Čaj od lista maline treba konzumirati jer:
jača imuni sistem; vraća energiju izmučenom organizmu pa se posebno preporučuje ljudima koji su prošli hemoterapiju; leči hroničan umor, depresiju, stres i alergije; pomaže kod savladavanja teškoća kod menopauze; sprečava opadanje kongitivnih funkcija; snižava povišeni krvni pritisak; reguliše rad srca i povećava protok krvi kroz srčani mišić; sprečava kardiovaskularne bolesti srca; reguliše cirkulaciju krvi; reguliše nivo šećera u krvi; smanjuje nivo lošeg holesterola; smanjuje mokraćnu kiselinu u krvi; povećava izlučivanje mokraće; pomaže kod lečenja infekcija mokraćnog sistema;
snižava povišenu temperaturu; sprečava virusne bolesti kao što je grip i uspešno leči prehlade; pomaže u lečenju čira na želucu; reguliše neredovnu probavu i podstiče bolji rad želuca i creva; podstiče rad jetre i izlučivanje žuči; ublažava upale zglobova; ublažava simptome osteoporoze i reume; pošto sadrži 11 antioksidanata, uništava slobodne radikale; ima antigljivična, antibakterijska i antiparazitska dejstva, posebno na atletsko stopalo, gljivice na noktima, gljivične infekcije i hlamidiju; suzbija infekcije u ranoj fazi; pomaže kod infekcije uha i zapaljenja usne duplje;
poboljšava stanje organizma ljudi koji boluju od upale pluća, gonoreje, tuberkuloze, meningitisa, hepatitisa B, herpesa, itd.; štiti kožu, sprečava njeno starenje i smanjuje crvenilo.
Nuspojave i neželjena dejstva
Čaj ne smeju da piju trudnice i dojilje. Dijabetičari moraju biti veoma oprezni jer može doći do naglog snižavanja šećera u krvi. Oprez se preporučuje i ljudima koji imaju nizak krvni pritisak. Napitak ne treba da se kombinuje sa antibioticima. Količinu čaja treba postepeno povećavati jer, u suprotnom, dolazi do odumiranja mikroorganizama. Tada se mogu javiti bolovi u stomaku, nadutost, povraćanje, zatvor, itd.
